Цетињска Табља је одбрамбена кула коју, 1833. године, саградио Петар II Петровић Његош. Кула је била лоцирана на узвишењу непосредно изнад Цетињског манастира, гдје је по претпоставци постојала утврђена градина још у VI вијеку старе ере.
Табља је била грађевина кружне основе, највјероватније није никада до краја довршена, у коју је требало да се смјесте 24 стражара са свим топовима. Умјесто у одбрамбене сврхе, користила се за испаљивање почасних салви приликом доласка важних гостију на Цетиње. Такође, на њој су, до 1850. године, као ратни трофеји истицане одśечене турске главе. Касније је претворена у звоник са којег се оглашавало велико звоно (1631,5 кг – које је поклонио Лаза Урошевић из Земуна) за велике празнике и поздрављали почасни гости.
Срушена је 1938. године, приликом уређења платоа планираног за изградњу саборне цркве. Од дијела остатака материјала, на стијени у близини, озидан је мањи једноставни звоник на четири стуба.